Спољна служба

Надлежан за спољну службу:
у Сенти: Иштван Фодор, мл. архивист, директор.
zentarhiv@gmail.com
+381 24 811 037
24400 Сента, Главни трг 1/II., Пф: 56, Србија

у Бечеју: Недељко Стоjковић виши архивист.
becejarhiv@mts.rs
+381 21 6915 321
21220 Бечеј, улица Зелена 100., Србија

Територијална надлежност Историјског архива у Сенти

Архивска грађа
Архивску грађу чине изворни и репродукован писани, цртани, компјутеризовани, штампани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографски или на други начин забележени документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца, без обзира на то кад је и где настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.

Регистратурски материјал
Регистратурски материјал чине списи, компјутерски, филмски или видео записи; базе података и разни записи стварани на компјутеру, слике у покрету, текстови и снимци телевизијских програма, фотографски и фонограмски снимци и на други начин састављени записи и документи; књиге и картотеке о евиденцији тих записа, записи и документи, текстови и снимци радио програма, као и микрофилмови о њима, примљени и настали у раду државних органа и организација, органа јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе, установа, других организација и верских заједница док су од значаја за њихов текући рад или док из тог материјала није извршено одабирање архивске грађе у складу са одредбма Закона о културним добрима.
Безвредан регистратурски материјал чине делови писане документације или на други начин забележени документарни материјал који је изгубио оперативну вредност за ствараоца, тј. којем је престала важност за текући рад, а који није оцењен као архивска грађа.

Преузимање (примопредаја) архивске грађе и регистратурског материјала
По Закону о културним добрима сређена и у архивској књизи пописна архивска грађа и регистратурски материјал предају се на чување надлежној установи заштите покретних културних добара - Историјском архиву - после 30 година, рачунајући од дана настанка грађе. Рок примопредаје може се скратити или продужити уз сагласност установе заштите. Архивска грађа предаје се на месту које одреди надлежни Архив, а трошкове примопредаје снаша предавалац архивске грађе и регистратурског материјала.
Архивска грађа и регистратурски материјал правних лица који су престали са радом преузима се у надлежни архив када исти немају правног следбеника.
Архивска грађа преузима се у прописано сређеном стању (упакована у јединице паковања, усложена по врстама а у оквиру врсте по годинама и пописана са прописаним елементима у 5 примерака) архивска грађа се може преузети и поклоном или откупом.