Архиви и Велики рат - Међународна конференција у Сенти

Четвртог октобра 2018. је у свечаној сали сенћанске Градске куће у организацији локалне самоуправе општине Сента и сенћанског Историјског архива приређена међународна научна конференција под називом „Архиви и Велики рат”.

На почетку манифестације окупљене је поздравио директор сенћанског Историјског архива Иштван Фодор, анонсиравши да је у Сенту свеукупно приспело више од десеторо изврсних архивистичких стручњака из земље и иностранства, а са циљем да презентују поједине сегменте резултата истраживања из протеклих година, односно да прикажу којим су се то са Првим светским ратом скопчаним пројектима њихове установе бавиле током протеклих година. Он је изразио захвалност уздржаватељу сенћанског Историјског архива, локалној самоуправи општине Сента, на помоћи коју је она пружила у организацији конференције, као и Фондацији „Габор Бетхлен” која је - како је он то формулисао - опетовано пружила своју подршку реализацији њихових планова.

Председник општине Сента Рудолф Цегледи је у свом говору рекао да Први светски рат представља прекретницу како у европској тако и у светској историји, те да због тога његови меморијали стоје у свим градовима и селима, док са њим скопчане повести пак и након једног века живо опстоје у људима. Пригодом програма посвећених стогодишњици, као што је он рекао, ми се првенствено сећамо оних који су у рату жртвовали своје животе, но не заборављамо ни оне њихове сроднике који су током целог живота жалили своје најмилије, додавши да не представља претеривање исказ да није било, односно да нема породице којој Први светски рат није проузроковао некакав губитак. Након евоцирања историјских догађаја он је скренуо пажњу на нужност да наредне генерације никада не доспеју у ситуацију са којом су морали да се суоче њихови преци.

Драгана Катић је у име Архива Војводине са седиштем у Новом Саду и његовог директора, др Небојше Кузмановића, поздравила присутне, да би потом детаљно представила са стогодишњицом Првог светског рата скопчане пројекте установе коју представља, као и њихов значај.

Након поздравних речи конференција је настављена под председавањем Стевана Мачковића, архивског саветника Историјског архива Суботице, а у њеном је програму пак своје предавање под називом „Пројектне активности пожаревачког Историјског архива поводом стогодишњице Великог рата” одржала др Јасмина Николић, директорица пожаревачког Историјског архива; главни архивист Престоничког архива Будимпеште, др Бела Шаруши-Киш, одржао је предавање под називом „Резултати изградње базе података и презентације изворника на годишњицу Првог светског рата у Престоничком архиву Будимпеште”; Јелена Митровић Коцев, главни архивист Историјског архива Београда, представила је рад у вези уређивања Дневника Наталије Аранђеловић (1915-1918); др Ференц Полман, историчар будимпештанског Војноисторијског института и музеја, представио је рад „Одбрамбене шансе аустроугарских трупа у јесен 1918. и слом армије на италијанском фронту”; Јасмина Живковић, архивска саветница пожаревачког Историјског архива, представила је рад „Савезничке санитетске мисије и лечење српских војника - Губици српске војске у Првом светском рату”; др Габор Киш, директор будимпештанског Војноисторијског института и музеја рад „Аустроугарски војни санитет 1918.”; Тамаш Пинтер, представник будимпештанске Фондације за истраживање Великог рата, представио је рад „Последња велика офанзива Монархије на Пијави”; Молнар Тибор, виши архивист сенћанског Историјског архива, рад „Људски губици бачког Потисја у Великом рату”; Мезеи Жужана, виши архивист Архива Војводине са седиштем у Новом Саду, представила је студију „Народности јужних делова Мађарске у Великом рату и списи који се тичу Југословенског покрета у збирци ,Вариа’ Архива Војводине”; Чаба Ковач, библиотекар Библиотеке Централног статистичког уреда из Будимпеште, одржао је пак предавање под називом „Дневник као специфичан изворник дoгађаја из Првог светског рата”.

Учесници саветовања заједнички су погледали документарни филм „Србија и Браничево у Великом рату 1914-1918”.